Залив дугe

Залив дуге (лат. Sinus Iridum) је велики ударни кратер у северозападном делу лунарног Мора кишe, испуњен окамењеном базалтном лавом. Овај залив и околне планине су једни од најупечатљивијих и најизразитијих детаља лунарног рељефа, доступних за аматерска посматрања. ^[1]

Рељеф

На југоистоку Залив дуге се спаја са Морем кише, а са севера и запада је оивичен полукругом Јурских планина (остатак зида кратера). Крајеви овог планинског ланца, који излази у Море кише, формирају Лапласов рт и рт Хераклида, који ограничавају залив на североистоку и југозападу.

Селенографске координате центра залива су 45°01′ СГШ, 31°40′ ЗД, а пречник је око 250 км.^[2]

Кратери

Залив дуге не садржи крупне ударне кратере. Међу бројним малим кратерима истичу се Хераклид Е на југу, Лаплас А на источном приобаљу и Бианкини Г на северу. Имена ових кратера су настала по именима најближих крупних детаља рељефа (у овом случају рт Хераклида или Лапласа) уз додатак латиничног слова.

Име

Име Залив дуге је први употребио италијански астроном Ђовани Батиста Ричоли 1655. године, у својим цртежима Месеца.^[1]

Свемирска истраживања

7. новембра 1970. године, југозападно од Залива дуге, на тачки са координатама 38°14'15" северне ширине и 35°00’10" западне дужине, спустила се аутоматска станица „Луна-17“, која је донела Луноход-1 — први планетоход на свету који је успешно радио на површини другог небеског тела.

14. децембра 2013. године, 400 км источно од те тачке, на координатама 44.12° северне ширине и 19.50° западне дужине, спустио се Чанге-3 — космичка летелица са првим кинеским луноходом Зецом од жада.^[3]

Извори