Humajun

  • Hamida Banu Begum
  • Mah Čučak Begum[2]
  • Kaniš Agača
  • Gunvar Bibi[3]
  • Meva Jan[4]
  • Čand Bibi
  • Šad Bibi

Nasir-ud-Din Muḥammad[1] (pers. نصیرالدین محمد‎; 6. mart 1508 – 27. januar 1556), poznatiji po svom vladarskom imenu, Humajun (pers. همایون‎), bio je drugi car Mugalskog carstva, koji je vladao teritorijom u sadašnjem Avganistanu, Pakistanu, Severnoj Indiji i Bangladešu od 1530–1540. i ponovo od 1555–1556. Kao i njegov otac Babur, rano je izgubio kraljevstvo, ali ga je povratio uz pomoć dinastije Safavid iz Persije, sa dodatnom teritorijom. U vreme njegove smrti 1556. godine, Mogulsko carstvo se prostiralo na gotovo milion kvadratnih kilometara.

Humajunov grob

U decembru 1530. godine, Humajun je nasledio svog oca na prestolu u Delhiju kao vladar Mogulskih teritorija na Indijskom potkontinentu. Humajun je bio neiskusni vladar kada je došao na vlast, u svojoj 22. godini. Njegov polubrat Kamran Mirza nasledio je Kabul i Kandahar, najsevernije delove carstva njihovog oca. Kamran je kasnije postao gorki rival Humajuna.

Humajun je izgubio šerpske teritorije u borbi protiv Šer Šaha Surija, ali ih je 15 godina kasnije povratio uz pomoć Safavida. Povratak Humajuna iz Persije bio je praćen velikom svitom persijskih plemića i to je nagovestilo važnu promenu u dvorskoj kulturi Mugula. Srednjoazijsko poreklo dinastije bilo je u velikoj meri zasenjeno uticajima persijske umetnosti, arhitekture, jezika i književnosti. U Indiji postoji mnoštvo uklesanih stena i hiljade persijskih rukopisa koji potiču iz vremena Humajuna.

Nakon toga, Humajun je proširio carstvo u vrlo kratkom roku, ostavivši značajno nasleđe svom sinu Akbaru.

Godine 1535, kada je Humajun bio guverner Gudžarata, ulogorio se u blizini Kambaja (Kamhat). Humajuna i njegovu vojsku opljačkao je Kolis iz Gudžarata.[5][6][7][8]

Zaleđina

Odluka Babura da podeli teritorije svog carstva između dva sina bila je neobična u Indiji, iako je to bila uobičajena srednjoazijska praksa još od vremena Džingis-kana. Za razliku od većine monarhija, koje su praktikovale primogenituru, Timuridi su sledili primer Džingisa i nisu ostavili čitavo kraljevstvo najstarijem sinu. Iako je pod tim sistemom samo čingizid (direktni krvni srodnik) mogao da traži suverenitet i kansku vlast, bilo koji muški čingizid unutar određene podgrane imao je jednako pravo na presto (mada Timuridi nisu bili čingizidi po svojoj očinskoj liniji).[9] Dok je carstvo Džingis-kana bilo mirno podeljeno između njegovih sinova nakon njegove smrti, skoro svako čingizidno nasleđivanje dovelo je do bratoubistava.[10]

Sam Timur je podelio svoje teritorije između Pir Muhameda, Miran Šaha, Kalil Sultana i Šahruk Mirze, što je rezultiralo ratom među porodicama.[9] Po Baburovoj smrti, Humajunove teritorije bile su najmanje bezbedne. On je vladao samo četiri godine, i nisu svi umarasi (plemići) na Humajuna smatrali svojim zakonitim vladarom. Zaista, ranije, kada se Babur razboleo, deo plemića je pokušao da postavi njegovog pašenoga, Mahdija Kvaja, za vladara. Iako je ovaj pokušaj propao, to je bila najava problema koji su usledili.[11]

Rana vladavina

Babur slavi rođenje Humajuna u Čarbagu u Kabulu.

Kada je Humajun došao na presto Mogulskog carstva, nekoliko njegove braće se pobunilo protiv njega. Brat Halil Mirza (1509–1530) podržavao je Humajuna, ali je ubijen. Car je započeo izgradnju grobnice za svog brata 1538. godine, ali to još nije bilo završeno kada je bio primoran da pobegne u Persiju. Šer Šah je uništio strukturu i na njoj se nije radilo nakon Humajunove restauracije.

Humajun je imao dva glavna rivala za svoje zemlje: Sultana Bahadura od Gudžarata na jugozapadu i Šer Šah Surija (Šer Kan) koji se nastanio duž reke Gang u Biharu na istoku. Humajunova prva kampanja bila je da se suprotstavi Šer Šah Suri. Na polovini ove ofanzive Humajun je morao da je napusti i koncentriše se na Gudžarat, gde je morao da se suoči sa pretnjom od Ahmed Šaha. Humajun je pobedio anektirajući Gudžarat, Malvu, Čampaner i veliku tvrđavu Mandu.[12]

Tokom prvih pet godina Humajunove vladavine, Bahadur i Šer Kan su produžili svoju vlast, iako se sultan Bahadur suočio sa pritiskom na istoku zbog sporadičnih sukoba sa Portugalcima. Dok su Moguli nabavili vatreno oružje preko Otomanske imperije, Bahadurov Gudžarat ga je nabavio kroz niz ugovora sklopljenih sa Portugalcima, omogućavajući Portugalcima da uspostave strateško uporište u severozapadnoj Indiji.[13]

Godine 1535, Humajun je obavešten da sultan Gudžarata planira napad na mogulske teritorije uz pomoć Portugala. Humajun je okupio vojsku i krenuo na Bahadur. Za mesec dana zauzeo je tvrđave Mandu i Šampaner. Međutim, umesto da izvrši napad, Humajun je prekinuo kampanju i konsolidovao svoju novoosvojenu teritoriju. Sultan Bahadur je u međuvremenu pobegao i sklonio se kod Portugalaca.[14] Kao i njegov otac, Humajun je često konzumirao opijum.[15]

Reference

  1. ^ а б Mehta, Jaswant Lal (1986). Advanced Study in the History of Medieval India (на језику: енглески). Sterling Publishers Pvt. Ltd. стр. 146. ISBN 9788120710153. 
  2. ^ Begum, Gulbadan (1902). The History of Humāyūn (Humāyūn-nāmah). Royal Asiatic Society. стр. 260. 
  3. ^ Lal, Muni (1980). Akbar. Vikas. стр. 7. ISBN 9780706910766. 
  4. ^ Mukhia 2004, стр. 124.
  5. ^ Shah, Ghanshyam (1975). Caste Association and Political Process in Gujarat: A Study of Gujarat Kshatriya Sabha (на језику: енглески). New Delhi, India, Asia: Popular Prakashan. стр. 11: 1The Gazetteers and the Census describe Kolis as a tribe which entered Gujarat in the early 16th century. They came in groups and often looted villages and towns. In 1535, the camp of Moghul Emperor Humayun at Cambay was plundered by them. They attacked Mehmedabad, a town in Kaira district. CS1 одржавање: Датум и година (веза)
  6. ^ Shah, A. M. (2002). Exploring India's Rural Past: A Gujarat Village in the Early Nineteenth Century (на језику: енглески). New Delhi, India: Oxford University Press. стр. 22: Throughout the period of Musum rule in Gujarat, the Kolis are frequently referred to as dacoits, robbers, marauders and pirates, and as having helped many political adventurers by joining their irregular armies. The Kolis plundered the camp of the Mughal emperor Humayun at Cambay, and gave considerable trouble to Aurangzeb when he was Governor of Gujarat ( Commissariat 1938 : 356—7 ) . It is clear from all this information that the Kolis. ISBN 978-0-19-565732-6. CS1 одржавање: Датум и година (веза)
  7. ^ Erskine, William (2012-05-24). A History of India Under the Two First Sovereigns of the House of Taimur, Báber and Humáyun (на језику: енглески). New Delhi, India: Cambridge University Press. стр. 61. ISBN 978-1-108-04620-6. CS1 одржавање: Датум и година (веза)
  8. ^ Lobo, Lancy (1995). The Thakors of North Gujarat: A Caste in the Village and the Region (на језику: енглески). New Delhi, India: Hindustan Publishing Corporation. стр. The Kolis had even plundered the camp of the Moghul Emperor Humayun at Cambay ( Khambhat ) in 1535. ISBN 978-81-7075-035-2. CS1 одржавање: Датум и година (веза)
  9. ^ а б Sharaf Al-Din: "Zafar-nama".
  10. ^ Soucek, Svat (2000). A History of Inner AsiaНеопходна слободна регистрација. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-65704-4. 
  11. ^ Tabakāt Akbarī, a translation from Volume V of The History of India, as Told by Its Own Historians, 1867
  12. ^ Keay, John (2000). India : A History. London: HarperCollins. стр. 298. ISBN 0002557177. 
  13. ^ Rama Shankar Avasthy: "The Mughal Emperor Humayun".
  14. ^ Banerji 1938 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFBanerji1938 (help)
  15. ^ Honchell, Stephanie (август 2010). Pursuing pleasure, attaining oblivion : the roles and uses of intoxicants at the Mughal court (M.A.). University of Louisville. doi:10.18297/etd/628. Приступљено 9. 9. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Literatura

  • Avasthy, Rama Shanker (1967). The Mughal Emperor Humayun. History Dept., University of Allahabad. OCLC 469320065. 
  • Banerji, S. K. (1938). Humayun Badshah. Oxford University Press. 
  • Gascoigne, Bamber (1971). The Great MoghulsНеопходна слободна регистрација. New York: Harper & Row. ISBN 978-006-011467-1. 
  • Mukhia, Harbans (2004). The Mughals of India. Malden, MA: Wiley-Blackwell. ISBN 978-0-631-18555-0. 
  • Richards, John F. (1993). Johnson, Gordon, ур. The Mughal Empire. The New Cambridge History of India. Part I Volume 5. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-25119-8. 
  • Begum, Gulbadan (1902). The History of Humāyūn (Humāyūn-nāmah) (English translation and Persian text). Translated by Annette S. Beveridge. Royal Asiatic Society. ; English translation only, as text
  • Gulbadam, Begam; Annette S. Beveridge (1972). The History of Humāyūn (Humāyūn-nāmah). Begam Gulbadam. стр. 249—. GGKEY:NDSD0TGDPA1. 
  • Jawhar (fl. 1554) (1832). The Tezkereh Al Vakiāt: Or, Private Memoirs of the Moghul Emperor Humayun. Translated by Charles Stewart. Oriental Translation Fund. 
  • Cambridge History of India, Vol. III & IV, "Turks and Afghan" and "The Mughal Period". (Cambridge) 1928
  • Muzaffar Alam & Sanjay Subrahmanyan (Eds.) The Mughal State 1526–1750 (Delhi) 1998
  • William Irvine The Army of the Indian Moghuls. (London) 1902. (Last revised 1985)
  • Jos Gommans Mughal Warfare (London) 2002
  •  Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Humayun”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press. 
  • Banerji, S. K. (1938). Humayun Badshah. Oxford University Press. стр. 97, 232. 
  • Burke, S. M. (1989). Akbar, the Greatest Mogul. Munshiram Manoharlal Publishers. стр. 191. OCLC 243709755. „The mausoleum which Haji Begum built at Delhi to shelter her late husband's mortal remains ... Another pleasing feature is the laying out of a large garden round the building.” 
  • Eraly, Abraham (2007). The Mughal world: Life in India's Last Golden Age. Penguin Books. стр. 369. ISBN 9780143102625. 
  • Smith, Vincent Arthur (1919). Akbar: The Great Mogul 1542–1605. Clarendon Press. стр. 125. 
  • Henderson, Carol E. (2002). Culture and Customs of India. Greenwood Press. стр. 90. ISBN 9780313305139. 

Spoljašnje veze

Humajun na Vikimedijinoj ostavi.
  • Kamiya, Takeo. „Humayun's Tomb in Delhi”. UNESCO. Приступљено 12. 7. 2013. 
  • „Mausoleum that Humayun never built”. The Hindu. 28. 4. 2003. Архивирано из оригинала 08. 07. 2003. г. Приступљено 31. 1. 2013. 
Normativna kontrola Уреди на Википодацима
Međunarodne
  • FAST
  • ISNI
  • VIAF
  • WorldCat
Državne
  • Francuska
  • BnF podaci
  • Nemačka
  • Izrael
  • Sjedinjene Države
  • Češka
  • Holandija
Ljudi
  • Deutsche Biographie
Ostale
  • IdRef
  • İslâm Ansiklopedisi