Mezuza

Dio serije o judaizmu
Judaizam
Pokreti Ortodoksni Haredi Hasidski Savremeni Konzervativni Reformistički Karaitski Rekonstrukcionistički Obnova Humanistički Hamjanot
Filozofija Principi vere Kabala Mesija Etika Izabrani narod Bog imena Musar pokret
Svete knjige Tanah Tora Nevim Ketuvim Humaš Sidur Pijut Zohar Rabinske Talmud Midraš Tosefta
Zakon Mišne Tora Arbah Torim Šulhan Aruh Mišna Berurah Aruh Hašulhan Kašrut Cijut Cedaka Nida Nojevi zakoni
Sveti gradovi / mesta Jerusalim Safed Hebron Tiberijada Sinagoga Bet midraš Mikve Suka Hevra kadiša Sveti hram Tabernakl
Važne ličnosti Avram Isak Jakov Mojsije Aron David Solomon Sara Rebeka Rahila Lea Rabinski mudraci Hazal Tanai Amorai Savorai Gaonim Rišonim Aharonim
Religijske uloge Rabin Rebe Posek Hazan Dajan Roš ješiva Mohel Kohen
Kultura i obrazovanje Brit milah Pidjon haben Bar i Bat micva Brak* Smrt Ješiva Kolel Heder
Verski predmeti Seher tora Talit Tfilin Cicit Kipah Mezuza Menora Šofar Četiri vrste Etrog Lulav Hadas Arava Kitel Gartel
Molitve Šema Jizrael Amida Aleinu Kadiš Minjan Birkat Hamazon Šehečejanu Halel Navdalah Tahanun Kol Nidre Selihot
Veći praznici Roš Hašana Jom kipur Sukot Pasha Šavuot
Druge religije Judaizam i Hrišćanstvo Hinduizam Islam Avramske religije Judeohrišćanstvo Pluralizam
Srodne teme Jevreji Cionizam Izrael Kritike Antisemitizam Antijudaizam Teologija holokausta Muzika Isis Muhamed
Portal Judaizam
p r u

Mezuza^[1](Hebrejski מְזוּזָה) je svitak od pergamenta sa, hebrejskim pismom ispisana, dva odlomka iz pete knjige Mojsijeve: „Šema Jusrael, Adonaj eloenu Adonaj ehad!“ („Čuj, Izraele, Gospod je naš Bog, Gospod je jedan jedini!") i „Veaeja in šamoa tišmeu“ („Ako se budete pridržavali mojih zakona“). Odlomci se ispisuju rukom.

Na pozdini je napisana reč „Šadaj“ („Svemogući“). Time se izvršava nalog: „I ispisaćete ih (reči Gospodnje) na dovratcima (mezuzot) kuća svojih i na vrata svoja“. („Zakoni ponovljeni, 6.9)

Svitak se stavlja u drvenu, metalnu ili plastičnu kutiju valjkastog oblika i koso pričvršćuje za gornji deo desnog dovratka i time vidno označava jevrejska kuća. Takav položaj je kompromis dva stava: Rašija (Rabi Šlomo Jitsak, XI vek) i Rabenu Tama (Rabi Jaakov ben Meir iz XII veka). Prvi je smatrao da mezuza treba da stoji vertikalno a drugi horizontalno!

Funkcija mezuze je da stalno podseća vernike na njihovu privženost Bogu i moralne obaveze Jevreja^[2].

Još u talmudskom periodu, mezuza je dobila i praznoverni značaj da štiti od zlih duhova. Reč sa poleđine „Šadaj“ je takođe, srednjem veku postala akronim za „Šomer daltot Jisrael“ („Čuvar jevreskih kapija“).

Rabin Moše ben Majmon – Majmonides (Rabam XII vek) je kritikovao one koji menjaju suštinu i značaj mezuze i povezuju je sa praznoverjem.

Običaj je da se prilikom ulaska u kuću, ili izlaska, mezuza dotakne prstima i prsti poljube.

Izvori